Сува планина

Сува планина је планина у југоисточној Србији дуга 45 km, а широка 15 km, која у геолошком и географском смислу припада карпатско-балканској групи планина на самој граници са старијом Српско-македонском масом. Простире се правцем северозапад—југоисток у висинским зонама од 250 m до 1.810 m и почиње источно од Нишке Бање, а завршава се југозападно од Бабушнице у Лужничкој котлини кроз коју протиче река Лужница.

Са северозападне и северне стране Сува планина се граничи реком Нишавом, са источне стране Коритничком а са југоисточне и јужне стране Лужничком реком. Према западу планина се постепено спушта у Заплањску котлину, а према токовима Нишаве и Лужничке реке и околним дубоко спуштеним котлинама, најчешће стрмо, понегде окомито. Како су котлине, површи и околне планине знатно ниже од Суве планине, она је јасно издвојена и истакнута од других географских целина и видљива са свих страна и са велике даљине.

Обронци Суве планине припадају општинама: Нишка Бања, Гаџин Хан, Бела Паланка, Бабушница и Власотинце.

Сува планина је масив са изузетним појавним облицима крашког рељефа, ризница седимената различите старости богатих фосилном флором, јединствена фитоценоза и шумски екосистем, у оквиру којег је издвојено 1.261 таксона, и евидентирано 128 ендемичних врста флоре, 58 врста лишајева, 139 врста птица итд. Зато је према националном законодавству, проглашена за подручје са статусом резервата природе и објектом геонаслеђа Србије.

Од укупно 31.860 ha површине заштићеног подручја Специјалног резервата природе „Сува планина”, 18.176 ha је првог (4,5%), другог (8,5%) и трећег степена заштите (87%).

Гомељ

Гомељ (блр. Гомель, рус. Гомель) је град на истоку Белорусије, близу границе са Русијом са око 500.000 становника. Центар је Гомељске области и други град по величини у Белорусији. Налази се на југоистоку земље на реци Сож на 302 km од главног града Минска, 534 km источно од Бреста, 213 km од Могиљева, 279 km западно од Брјанска и 111 km северно од Чернигова. Површина града је 121 km². Гомељ је добио Магдебуршко право 1670. године.

Постоји више теорија о пореклу назива града. Једна од најраспрострањенијих је она по којој је град добио име по потоку „Гомејук“ који се некада уливао у реку Сож на месту где је основан град. Ова теорија је настала по аналогији са другим градовима у Белорусији, Минск — поток Менка, Полоцк — река Полота, Витепск — река Витба. Сама реч „Гомејук“ је могуће финског порекла, homma joki, што значи „брза река“.

У летописима име града се од 1142. године до XVI века јавља у разним формама — Гомь, Гомье, Гомей, Гомьи. Истраживачи лингвисти у овоме виде порекло из словенске речи „гом“ која значи брдо. Савремена форма назива се усталила тек у XVII—XVIII веку.