Spagna
Article
May 20, 2022

La Spagna (spagnolo: España), ufficialmente Regno di Spagna (spagnolo: Reino de España), è un paese dell'Europa meridionale situato nel sud-ovest del continente nella penisola iberica e in diversi arcipelaghi ed enclavi vicini. Confina a ovest con il Portogallo e a nord-est con Francia e Andorra. Uscita verso il Mar Mediterraneo a sud e ad est e l'Oceano Atlantico a nord e nord-ovest, la parte europea di Gibilterra confina con la Spagna. La capitale è Madrid. La Spagna comprende anche due arcipelaghi: le Isole Baleari nel Mediterraneo e le Isole Canarie nell'Oceano Atlantico. Allo stato spagnolo appartengono anche Ceuta e Melilla (due enclavi nel continente nordafricano con lo status di città autonome), così come la Libia (enclave nei Pirenei francesi). La Spagna è membro delle Nazioni Unite, dell'Unione Europea e della NATO.
Geografia
Posizione
I paesi e territori con cui confina con la Spagna sono: Andorra, Portogallo, Marocco, Gibilterra e Francia. L'area dello stato è di 505,990 km². La Spagna si trova nella zona temperata, tra 43°47'24" e 36°00'40" di latitudine nord, e tra 7°00'29" di longitudine est e 5°36'40" di longitudine ovest.Geologia e rilievo
La parte più antica della Spagna è l'altopiano di Mezeta, alto 600-800 m, costruito con rocce precambriane e cristalline e calcare antico. A nord è circondato dai giovani aspri Monti Cantabrici e dai Pirenei (Pico de Anneti, 3.404 m), e a sud dai Monti Andalusi o Beti Cordilleras, che sono costruiti con depositi mesozoici e terziari. Le montagne andaluse sono costituite da diversi massicci, che corrono paralleli alla costa mediterranea: la parte centrale della Sierra Nevada (Sierra Nevada) con la vetta più alta della Spagna (Mulasen, 3.481 m). Tra il margine meridionale della Sierra Morena e le montagne andaluse si trova la grande depressione tettonica andalusa. Al confine nord-orientale di Mezeta, ci sono i Monti Iberici, costruiti con depositi cretacei e giurassici, e tra questi, i Pirenei e i Monti Cantabrici, si trova la valle del fiume Ebro (Bacino di Hragona). Dall'altopiano di Mezeta si elevano i massicci della Sierra de Gata, della Sierra de Gredos e della Sierra de Guadarrama, formati dalla faglia terziaria. La costa è per lo più ripida e deboleTitoli di articoli correlati
Почетна
шп.
шп.
јужноевропска
држава
Пиринејском полуострву
Португалијом
западу
Француском
Андором
североистоку
Средоземно море
југу
истоку
Атлантски океан
северу
северозападу
Гибралтара
Главни град
Мадрид
Балеарска острва
Канарска острва
Сеута
Мелиља
афричког континента
Ливија
Пиринејима
шпански
Застава
Грб
Marcha Real
Главни град
Мадрид
Службени језик
шпански
Облик државе
уставна
монархија
Фелипе VI од Шпаније
Педро Санчез
Површина
51
Становништво
2013
28
густина
Валута
Евро
цент
Временска зона
UTC
CET
CEST
Интернет домен
.es
Позивни број
Кастиљански
каталонски
баскијски
галицијски
окситанског
Канарска острва
Уједињених нација
Европске уније
НАТО
Географија Шпаније
Андора
Португалија
Мароко
Гибралтар
Француска
висораван
Мезета
стена
кречњака
Пиринејима
масива
Средоземног мора
Муласен
Ебро
терцијару
Обала
Галиције
Гвадалкивир
Гвадијана
Тахо
Дуеро
Ебро
северозападу
естуарска
ријаска
ушћа
воденог саобраћаја
планина
хидроенергетски
кањоне
клисуре
водопади
равница
умереном појасу
рељеф
југоистока
југа
средоземне
надморска висина
температуре
падавина
лето
атлантска
Бискајски залив
свежију климу
вегетацијом
Коста Верде
шп.
континенталном климом
шума
пејзажа
јасена
ловора
рузмарина
маслине
трава
лаванда
кадуља
мајчина душица
шикара
небо
камени
степску
винова лоза
поврће
палме
гмизаваца
инсеката
птица
Историја Шпаније
Иберију
Иберима
Баскима
Келтима
Рима
средњег века
Мавара
северне Африке
Колумбо
стигао да Америке
Наполеонова инвазија
Другог светског рата
Европској унији
Иберија
Алтамира
Кантабрији
Кромањонци
последњег леденог доба
Тартешани
Лузитанци
Феничана
Грка
Картагињана
Хиспанија
Другог пунског рата
Хадријан
Трајан
Теодосије I
Сенека
Толедо
Свеви
Вандали
Рајну
Галију
Визиготи
Португалије
Хаздинзи
Дуеро
Силинзи
Андалузија
Реконкиста
Омејадски калифат
Јевреји
Ал-Андалуза
Бербера
Блиског истока
Гвадалкивир
Валенсије
Ебро
Гранаде
Кордова
Ибн Рушд
Мојсије Мајмонид
Алморавида
Алмохада
Рамон Беренгер IV, гроф од Барселоне
Реконкиста
битка код Ковадонге
Краљевина Астурија
Галиције
бици код Поатјеа
Франачкој
шп.
Навара
Арагон
Каталонија
Дуеро
Толеда
Севиља
Рамон Љуљ
Алфонсо X од Кастиље
Ел Сид
Мариниди
Сицилије
Атине
Црна смрт
Изабеле I од Кастиље
Фердинанда II Арагонског
Канарска острва
Емират Гранада
шпанска инквизиција
Сефарди
католицизам
Шпанска империја
Филипа II
Шпанске империје
шп.
лат.
Кристифор Колумбо
Католичким краљевима
Алхамбри
Кристифора Колумба
Нови свет
Атлантик
Карипских острва
Оријента
Ернана Кортеса
Франсиска Пизара
Севиља
Шпанских Хабзбурга
Карла V
Филипа II
Италијанским ратовима
Холандском револуцијом
Османлијама
Англо-шпанским
Немачке
Белгије
Луксембурга
Холандије
Доба великих открића
Златним веком
контрареформације
шп.
Филип II
Карло V
Османског царства
Протестантска реформација
Хабзбуршког царства
Светог римског царства
Иберијске уније
Тридесетогодишњег рата
Рат за шпанско наслеђе
Бурбона
Филип V
Америчког рата за независност
Борба за независност Латинске Америке
Шпанско-амерички рат
Франсиска Гоје
Шпанског рата за независност
Прве коалиције
Прве француске републике
Хиспаниола
Наполеоном
Жозефа Бонапартеа
Наполеонове инвазије на Русију
Фернанда VII
шп.
борбе за ослобођење од шпанске власти
Куба
Порторико
Наполеонових ратова
Карлистичким ратовима
Прве шпанске републике
Хуан Прим
Филипинима
Филипинска револуција
САД
Шпанско-амерички рат
Западну Сахару
Екваторијалну Гвинеју
Првог светског рата
Мигелом Примо де Ривером
Друге шпанске републике
Великом депресијом
Шпански грађански рат
Канарским острвима
Франсиско Франко
нацистичка Немачка
Совјетског Савеза
Мексика
интернационалним бригадама
Другом светском рату
Силама Осовине
шп.
Фаланга
католицизму
шп.
Уједињеним нацијама
Хладног рата
католицизма
Хуан Карлос
Ети
шп.
изврши пуч
Европске уније
НАТО
Шпанска социјалистичка радничка партија
Европске економске заједнице
Народна партија
шп.
Еврозоне
Европске уније
Ал Каиде
11. марта 2004.
Хосе Луисом Родригезом Запатером
Арапско пролеће
Маријана Рахоја
Фелипе VI
парламентарна монархија
Хуан Карлос
шп.
шп.
Краљ
Фелипе VI
Педро Санчез
шп.
шп.
Административна подјела Шпаније
шп.
шп.
Аутономне заједнице Шпаније
Галиција
Навара
Мадрид
Риоха
Арагон
Каталонија
Валенсија
Кастиља-Ла Манча
Екстремадура
Португалија
Кастиљаи Леон
Астурија
Кантабрија
Баскија
Мурсија
Андалузија
Сеута
Мелиља
Француска
БалеарскаОстрва
КанарскаОстрва
Средоземно море
Бискајски залив
Атлантскиокеан
Андора
Атлантскиокеан
Гибралтар (УК)
Каталонија
Галиција
Баскија
Валенсијанска Заједница
Канарска
Балеарска острва
Арагон
Навара
Андалузија
Сеута
Мелиља
Астурија
Кантабрија
Мадрид
Мурсија
Риоха
Мадрид
Барселона
Мадрид
Мадрид
Аликанте
Валенсија
Валенсија
Севиља
Барселона
Каталонија
Кордоба
Андалузија
Валенсија
Валенсија
Ваљадолид
Кастиља и Леон
Севиља
Андалузија
Виго
Галиција
Сарагоса
Арагон
Хихон
Астурија
Малага
Андалузија
Лоспиталет де Љобрегат
Каталонија
Мурсија
Мурсија
Коруња
Галиција
Палма де Маљорка
Балеарска Острва
Виторија
Баскија
Лас Палмас
Канарска Острва
Гранада
Андалузија
Билбао
Баскија
Елче
Валенсија
ибероамеричких
Аликанте
Малага
Шпански језик
Шпански језик
Каталонски језик
аутономних заједница
Каталоније
Валенсије
Балеарска Острва
Баскијски језик
Баскије
Галицијски језик
Галиција
Астурлеонски језик
Арагонски језик
2015
Сеат
Балеарска Острва
Канарска острва
Барселона
Мардид
Саграда Фамилија
Сеговије
Коста Брава
Коста Дорада
Коста дел Азар
Коста Бланка
Коста дел Сол
Андалузија
Балеарска острва
Канарска острва
Коста Верде
Шпанска кухиња
Краљевина Леон
Коста Брава
ISSN
Светска банка
Wayback Machine
Wayback Machine
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
Википедијиним