tacchino
Article
June 25, 2022

La Turchia (turco: Türkiye), ufficialmente Repubblica di Turchia (turco: Türkiye Cumhuriyeti), è un paese transcontinentale situato principalmente nella penisola anatolica nell'Asia occidentale e una piccola parte nella penisola balcanica nell'Europa sudorientale. La Tracia orientale, parte della Turchia in Europa, è separata dall'Anatolia dal Mar di Marmara, dal Bosforo e dai Dardanelli (chiamati collettivamente Mari Turchi). La Turchia confina a nord-ovest con Grecia e Bulgaria, a nord-est con la Georgia, a est con l'Armenia, l'enclave azera di Nakhchivan e Iran, a sud-est con Iraq e Siria, a nord con il Mar Nero, a nord con il Mar Mediterraneo. a sud e il Mar Egeo a ovest. Attraverso il Mar Nero ci sono Romania, Ucraina e Russia, e attraverso il Mediterraneo ci sono Cipro, Libano, Israele, la Striscia di Gaza (Territori palestinesi), Egitto e Libia, sebbene nessuno di questi paesi condivida un confine terrestre con la Turchia. Istanbul è la città più grande del paese, mentre Ankara è la capitale. Circa il 70-80 percento dei cittadini si identifica con i turchi, mentre i curdi sono la più grande minoranza nazionale con il 15-20 percento della popolazione. Questa zona fu abitata da varie civiltà come assiri, greci, traci, frigi, urarti e armeni. L'ellenizzazione iniziò al tempo di Alessandro Magno e continuò in epoca bizantina. I Selgiuchidi iniziarono a stabilirsi nell'XI secolo e la loro vittoria sui Bizantini nella battaglia di Manzikert nel 1071 segnò l'inizio e la fondazione della Turchia. Il sultanato rumeno governò l'Anatolia fino all'invasione mongola nel 1243, quando si disintegrò in piccoli principati turkmeni. Alla fine del XIII secolo, gli Ottomani iniziarono a unire questi principati turchi. Dopo che Mehmed II conquistò Costantinopoli nel 1453, l'espansione ottomana continuò durante il regno di Selim I. Durante il regno di Solimano il Magnifico, l'impero ottomano comprendeva la maggior parte dell'Europa sudorientale, dell'Asia occidentale e dell'Africa settentrionale e divenne una potenza mondiale. Nei secoli successivi lo stato entrò in un periodo di decadenza, con la progressiva perdita di territori e guerre. Al fine di rafforzare le indebolite basi sociali e politiche dell'impero, Mahmud II iniziò un periodo di modernizzazione all'inizio del XIX secolo, portando riforme in tutti i settori dello stato, compresi l'esercito e la burocrazia, con l'emancipazione di tutti i cittadini.
Titoli di articoli correlati
Почетна
тур.
тур.
Анадолијском полуострву
западној Азији
Балканском полуострву
југоисточној Европи
Источна Тракија
Мраморним морем
Босфором
Дарданелима
Грчком
Бугарском
Грузијом
Јерменијом
азербејџанском
ексклавом
Нахчиван
Ираном
Ираком
Сиријом
Црним морем
Средоземним морем
Егејским морем
Румунија
Украјина
Русија
Кипар
Либан
Израел
Појас Газе
палестинске територије
Египат
Либија
Истанбул
Анкара
главни град
Турцима
турски
Застава
Грб
Марш независности
Главни град
Анкара
Највећи град
Истанбул
Службени језик
турски
Реџеп Тајип Ердоган
Независност
29. октобар
1923
Површина
37
Становништво
2017
18
густина
Валута
Турска нова лира
TRY
Временска зона
UTC
+2
EET
+3
EEST
Интернет домен
.tr
Позивни број
Асираца
Грка
Трачана
Урартијаца
Јермена
Хеленизација
Александра Великог
византијско доба
Селџуци
бици код Манцикерта
Румски султанат
монголске најезде
Османлије
Мехмед II
Цариград
Селима I
Сулејмана Величанственог
Османско царство
северне Африке
Махмуд II
еманципацију
Првог светског рата
јерменским
асирским
понтским грчким
неколико нових држава
Турски рат за независност
Мустафа Кемал Ататурк
савезничких сила
западњачке
Турско-курдски сукоб
курдских
отцепљење
Курдистан
аутономију
УН
НАТО
ММФ-а
Светске банке
ОЕСР-а
ОЕБС-а
ОЦЕС-а
ОИС-а
Г20
Савета Европе
ЕЕЗ
Европском унијом
унитарна
парламентарна република
председнички систем
Реџепом Тајипом Ердоганом
ислама
слободе штампе
УН
Анадолија
Тракији
Егејско море
Средоземно море
Црно море
Грчком
Бугарском
Грузијом
Јерменијом
Азербејџаном
ексклавом
Нахичеван
Ираном
Ираком
Сиријом
Кипар
Турску Републику Северни Кипар
Истанбул
Тракија
Босфора
Марица
Мраморно море
Дарданели
Бурса
Улудаг
Чанакалеа
Бодрума
чемпресе
маслине
винова лоза
Троја
Асос
Пергам
Ефез
Милет
чај
дуван
кукуруз
лешник
Туз
Кападокија
степе
Таурус
цитруси
банане
парадајза
кикирики
памук
Еуфрат
Тигар
пшеница
јечам
пистаћ
Истанбул
Анкара
Измир
Анталија
Зонгулдак
Шанлијурфа
Ерзурум
Историја Турске
Мала Азија
Гобекли Тепе
Мерсин
Тројански рат
Троја
неолита
гвоздено доба
индоевропске језике
семитске језике
карвелијске језике
хетитских
Хетитско краљевство
Фригијци
Кимеријци
Лидија
Карија
Ликија
грчка
Еолци
персијско Ахеменидско краљевство
Александар Велики
хеленистичких
Битинија
Кападокија
Пергам
Понт
Рим
Константин Велики
Византион
Западног римског царства
Византијског царства
Османско царство
Селџуци
Каспијског
Аралског језера
битке код Манцикерта
Иконијског султаната
1243
Монголи
Осман I
Османско царство
Балкана
Индијском океану
Рта добре наде
Првом светском рату
Француска
Велика Британија
геноцид над Јерменима
Антанте
споразумом у Севру
Анадолије
Тракије
Грчкој
Измир
Италија
Адане
Француској
Сирију
Киликија
Карс
Ерзурум
Еуфрата
курдска
Мустафа Кемал-паша
19. маја
1919
устанак
9. септембра
1922
малоазијском катастрофом
24. јула
1923
споразумом из Лозане
споразум из Севра
29. октобра
султанат
3. марта
1924
калифат
шеријатски закон
1925
фес
вео
1926
исламски календар
грегоријанским
метрички систем
моногамија
секуларизација
арапско писмо
латиницом
1930
1934
арапском
турском
1938
Исмет Инени
1939
вилајет
Другог светског рата
савезника
23. фебруара
1945
повељу УН-а
Аднана Мендереса
Совјетског Савеза
Корејском рату
НАТО
1961
ЕЕЗ
1971
1974
Макариос III
интервенцију на Кипру
Турска Република Сјеверни Кипар
12. септембра
1980
Кенаном Евреном
7. новембра
1982
устав
1978
Радничка партија Курдистана
Абдулахом Оџаланом
оружани сукоб
Курдистан
Кенији
курдском
арапском
српском
3. октобра
2005
Европској унији
Политика Турске
шеф државе
шеф владе
тур.
Генералштаба
председник
уставу
1982
Анкари
судова
судија
тур.
Антиохија
Измит
Адапазар
Агри
Адана
Адијаман
Ајдин
Аксарај
Амасија
Анкара
Анталија
Ардахан
Артвин
Афјонкарахисар
Бајбурт
Баликесир
Бартин
Батман
Билеџик
Бингел
Битлис
Болу
Бурдур
Бурса
Ван
Газиантеп
Гумушхане
Гиресун
Денизли
Дијарбакир
Елазиг
Ерзинџан
Ерзурум
Едирне
Ескишехир
Зонгулдак
Игдир
Измир
Испарта
Истанбул
Јалова
Јозгат
Кајсери
Карабик
Караман
Карс
Кастамону
Кахраманмараш
Килис
Китахија
Конија
Коџаели
Кирикале
Киркларели
Киршехир
Малатија
Маниса
Мардин
Мерсин
Мугла
Муш
Невшехир
Нигде
Орду
Османије
Ризе
Сакарија
Самсун
Сивас
Сирт
Синоп
Текирдаг
Токат
Трабзон
Тунџели
Ушак
Хакари
Хатај
Чанакале
Чанкири
Чорум
Шанлиурфа
Ширнак
Анкара
Киркларели
Једрене
Текирдаг
Чанакале
Баликесир
Бурса
Јалова
Истанбул
Коџаели
Сакарија
Дузџе
Зонгулдак
Болу
Билеџик
Ескишехир
Китахија
Маниса
Измир
Ајдин
Мугла
Денизли
Бурдур
Ушак
Афјонкарахисар
Испарта
Анталија
Конија
Мерсин
Караман
Аксарај
Киршехир
Кирикале
Чанкири
Карабик
Бартин
Кастамону
Синоп
Чорум
Јозгат
Невшехир
Нигде
Адана
Хатај
Османије
К.Мараш
Кајсери
Сивас
Токат
Амасија
Самсун
Орду
Гиресун
Ерзинџан
Малатија
Газијантеп
Килис
Шанлијурфа
Адијаман
Гумушхане
Трабзон
Ризе
Бајбурт
Ерзурум
Артвин
Ардахан
Карс
Агри
Игдир
Тунџели
Елазиг
Дијарбакир
Мардин
Батман
Сирт
Ширнак
Битлис
Бингол
Муш
Ван
Хакари
Демографија Турске
Турци
народ
континента
Малој Азији
Балкану
Бугарској
Грчкој
Македонији
Румунији
Југославије
Кипру
Ираку
Сирији
Азије
Туркмени
западној Европи
Немачкој
6. веку
11. веку
Анадолију
Грцима
западу
Јерменима
Курдима
истоку
Грузинима
Словенима
југоистоку Европе
дијаспором
Привреда Турске
бруто домаћем производу
паритету куповне моћи
сребра
злата
нафте
природног гаса
накита
гума
лепкова
памука
чаја
кафе
дрвета
пистаћа
бадема
ораха
диња
мантија
баклава
ратлука
алве
туне
Истанбул
Турска лира
валута
Туризам
Бодрум
Анталија
1. јануар
Нова година
23. април
19. мај
30. август
29. октобар
Рамазански бајрам
Курбан-бајрам
Измиру
Једрене
Алања
Бодрум
Памукале
Спорт у Турској
Радио-телевизија Србије
Nova S
ISBN
ISBN
ISBN
JSTOR
doi
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISSN
doi
JSTOR
ISSN
ISSN
Science
PMID
doi
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
Википедијиним
DMOZ
Wayback Machine
OpenStreetMap