lingua serba

Article

May 25, 2022

La lingua serba appartiene al gruppo delle lingue slave della famiglia linguistica indoeuropea, la lingua serba è ufficiale in Serbia, Bosnia ed Erzegovina e Montenegro ed è parlata da circa 12 milioni di persone. È anche una lingua minoritaria nei paesi dell'Europa centrale e orientale.La lingua serba è caratterizzata da due alfabeti: cirillico serbo (alfabeto serbo fondamentale, prioritario, il cosiddetto verticale spirituale serbo) e latino serbo (nel senso: essi sappiamo, e i riformatori di quell'alfabeto latino furono Vuk Karadžić e Đura Daničić).

Sul nome

Questa lingua era chiamata non solo serbo ma anche sloveno, slavo-serbo, illirico, dalmata, raguseo, bosniaco, slavo, croato, la nostra lingua, ecc.

Il termine lingua serba oggi

Alla fine degli anni '90, il serbista Miloš Kovačević nella sua opera "Cos'è e dove sta andando la lingua serba" pone una domanda chiave: "Fino a ieri i serbi, abituati alla lingua serbo-croata e agli studi serbo-croati, sembravano non conoscere né il serbo né il serbo. E sanno oggi, quando il termine lingua serba è stato ripreso tra i serbi, che cosa significa quel termine, cioè. qual è il suo 'contenuto' (di oggi)? ”(p. 29). A quel tempo, il contenuto del termine era interpretato precisamente nella dichiarazione Slovo o srpskom jeziku.Nelle scienze domestiche (studi serbi), una delle definizioni più recenti recita: "Il termine lingua serba oggi nella (socio) linguistica deve avere due significati : termini di coifonia croato, bosniaco/bosniaco e montenegrino. Come iperonimo, è l'unico con lo status di lingua linguistica, mentre tutti gli altri sono solo lingue politiche (lingue solo per nome), mentre linguisticamente sono esclusivamente varianti della lingua serba. Le varianti linguistiche rappresentano quindi standard diversi della stessa lingua e in nessun modo lingue diverse. Pertanto, non vi è alcuna base per chiamare standard diversi della stessa lingua lingue standard diverse. Soprattutto non nella filologia serba, poiché è indiscutibile che tutti questi diversi standard, che sono chiamati diverse lingue standard, sono standard della lingua serba (Vukovar). Nella filologia serba, questi standard semplicemente non dovrebbero avere lo status nominativo di "lingua", perché in questo modo sarebbero indirettamente riconosciuti come lingue, o in altre parole: in questo modo sarebbero pronunciati i cochiponimi della lingua serba.

Почетна

словенској групи језика

породице индоевропских језика

Србија

Босна и Херцеговина

Хрватска

Црна Гора

српска дијаспора

централна Европа

југоисточна Европа

Језичка породица

индоевропски

балтословенски

словенски

јужнословенски

ћирилица

српска ћирилица

латиница

српска латиница

Србија

Космет

Босна и Херцеговина

Република Српска

Црна Гора

Хрватска

Мађарска

Северна Македонија

Албанија

Скадар

Словенија

Бела Крајина

Румунија

Словачка

Света гора

Одбор за стандардизацију српског језика

Српски

Србији

Босни и Херцеговини

Црној Гори

централне

источне Европе

двоазбучност

српска ћирилица

српска латиница

Вук Караџић

Ђура Даничић

Милош Ковачевић

србистику

србистика

Курганској претпоставци

праиндоевропског језика

Сатемски

1. миленијума п. н. е

1300. п. н. е.

прасловенски језик

1000. п. н. е.

словенским језицима

словенских језика

археолошких локалитета

праисторијских

старог века

Словенима

Дњепра

Припјата

Пољске

Белорусије

Украјине

6. века

словенског

дијалеката

8. веку

Солуна

Великог Новгорода

9. веку

дијалектима

словенски језици

Светих Ћирила и Методија

хришћанство

словенском

Велике Моравске

црквенословенски језик

јера (Ъ)

12. века

словенски језик

македонских

Словена

Солуна

IX веку

глагољица

ћирилица

хришћански

Ћирило и Методије

Библије

грчког језика

словенских народа

Јужних Словена

Источних Словена

моравских

литургијској

православним

источним католичким црквама

словенским

православним црквама

Ћирила и Методија

српску

старословенског језика

Захумљу

источније

Балканском полуострву

Охриду

Преславу

Србије

Северне Македоније

северно

Кратово

Скопље

Тетово

Србији

XIII века

њене пропасти

XV века

XV веку

XII века

правним

повеља

Кулина

Дубровчанима

Вук Стефановић Караџић

фонетске

Јохана Кристофа Аделунга

црквенословенског језика

Ђуром Даничићем

Бечког књижевног договора

Црној Гори

Босни и Херцеговини

Хрватској

Нови завјет

Јоаким Вујић

Лукијан Мушицки

Стефан Стратимировић

Јован Хаџић

Матице српске

Ђура Даничић

Бранко Радићевић

Петар Петровић Његош

Горског вијенца

Словени

прасловенским

Западнословенски језици

Јужнословенски језици

Источнословенски језици

Ћирила и Методија

Растислав

Михаило

Константина Филозофа

Методија

диглосија

Лексика

Бугарској

Мирослављево јеванђеље

кодекс

рукописна књига

ћирилички

српске

јужнословенске

12. века

рукопису

Народне библиотеке

глагољских

западњачкој

византијској

романички

Немањићима

старословенског

грчког

Свети Сава

Симеона Немање

Свету Гору

Житије светог Симеона

Студенице

Свету земљу

Стефан Првовенчани

Стефана Немање

Доментијан

Уроша I

Илариона Кијевског

Душанов законик

Законоправило

Светог Саве

средњовековне Србије

Вазнесење Господње

21. маја

Скопљу

31. августа

14. века

Струги

Северној Македонији

Валтазар Богишић

Смедерева

Деспотовине

турске

Константина Михаиловића

Новог Брда

јаничар

Мехмеда II Освајача

угарска

Стефана

Јована Бранковића

Јану Олбрахту

Владиславу II

Бранковићима

Поп Пеја

Ђорђа (Георгија) Кратовца

Пахомије Србин

Русију

Тројице-Сергијевом

Новгороду

Лав Аникита Филолог

Цетињу

Божидара Вуковића

Венецији

Пећка патријаршија

Петру Атонском

Аверкије

Ивана IV Грозног

Кијева

Москве

Матеј Граматик

Пајсије Јањевац

Екавски изговор

Ијекавски изговор

Икавски изговор

екавица

ијекавица

икавица

Дијалекти српског језика

Шумадијско-војвођански дијалекат

Косовско-ресавски дијалекат

Призренско-тимочки дијалект

Призренско-јужноморавски дијалекат

Сврљишко-заплањски дијалекат

Тимочко-лужнички дијалекат

Зетско-рашки дијалекат

Источнохерцеговачки дијалекат

Једначење сугласника по звучности

Једначење сугласника по месту творбе

Губљење сугласника

палатализација

сибиларизација

јотовање

Непостојано А

Промена Л у О

Прозодија

француског

трохејски

тонску природу акцента

Именице

Заменице

Придеви

Бројеви

Глаголи

Прилози

Предлози

Везници

Узвици

бројеви

конјугација

флексивних језика

латинском језику

деклинација

руском језику

бугарском

деклинација

падежа

множина

номинатив

генитив

акузатив

вокатив

инструментал

локатив

презент

перфекат

имперфекат

аорист

плусквамперфекат

футур други

потенцијал

потенцијал прошли

императив

трпног глаголског придева

словеначком језику

Српска ћирилица

Српска латиница

Старословенска ћирилица

Шатровачки говор

Ијекавски изговор

Екавски изговор

Икавски изговор

Источнохерцеговачки дијалекат

Зетско-јужносанџачки дијалекат

Источнобосански дијалекат

Шумадијско-војвођански дијалекат

Косовско-ресавски дијалект

Смедеревско-вршачки дијалекат

Призренско-тимочки дијалект

Торлачки дијалект

Млађи икавски дијалекат

Славонски дијалекат

Срби сви и свуда

Павла Ивића

Граматика српског језика

Радионица за српски језик и културу

Функционални стилови српског књижевног језика

Лома, Александар

Лома, Александар

Лома, Александар

Грковић-Мејџор, Јасмина

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Ивић, Павле

Младеновић, Александар

Клајн, Иван

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Ковачевић, Милош

Младеновић, Александар

Okuka, Miloš

Пижурица, Мато

Стефановић-Караџић, Вук

Стефановић-Караџић, Вук

Трифуновић, Ђорђе

Трифуновић, Ђорђе

Трифуновић, Ђорђе

Трифуновић, Ђорђе

Шипка, Милан Н.

Википедијиним