Regno di Serbia

Article

August 16, 2022

Il Regno di Serbia è l'ex nome ufficiale dello stato della Serbia nel periodo tra il 1882 e il 1918. La Serbia fu proclamata regno con una decisione dell'Assemblea nazionale il 6 marzo 1882, che elevò il Principato di Serbia al livello di un regno. Il primo re moderno di Serbia, Milan Obrenović, regnò fino al 1889, quando abdicò in favore del figlio minore Aleksandar. A causa dell'infanzia del re fino al 1893, governò un governatorato reale di tre membri. Nel 1903, la dinastia cambiò con un colpo di stato nella notte tra il 10 e l'11 giugno, quando il re Aleksandar Obrenović fu ucciso e Petar Karađorđević fu proclamato nuovo re. Lo stato ha ampliato il suo territorio nel 1912-1913. nell'area che era stata fino ad allora sotto il dominio turco, vale a dire. nell'area della Vecchia Serbia partecipando alle guerre balcaniche (prima e seconda guerra balcanica). A seguito della prima guerra mondiale, il Regno di Serbia esistette come tale fino al 1 dicembre 1918, quando fu proclamato il Regno dei Serbi, Croati e Sloveni sotto l'ulteriore dominio della dinastia serba dei Karadjordjevic. La solenne proclamazione dell'unità statale di serbi, croati e sloveni è stata immediatamente preceduta dalle conclusioni del Consiglio nazionale di sloveni, croati e serbi e dalla decisione sull'unificazione della Vojvodina e del Montenegro con la Serbia.

Storia

Rivoluzione serba

La resistenza serba alla dominazione ottomana, latente da molti anni, acquisì slancio soprattutto all'inizio del XIX secolo, scoppiando nella prima e nella seconda rivolta serba nel 1804 e nel 1815. A quel tempo, l'Impero ottomano era già in uno stato di profonda crisi senza prospettive di ripresa, che ebbe un effetto particolarmente difficile sui popoli cristiani che lo abitavano.

Principato di Serbia

I serbi hanno sollevato non solo una rivoluzione nazionale ma anche sociale, dopo la quale la Serbia ha iniziato a raggiungere gli altri paesi europei, accettando i valori della società civile. A seguito delle rivolte contro l'Impero ottomano, si formò il Principato di Serbia, riconosciuto a livello internazionale nel 1878 dopo le successive guerre. Questo periodo estremamente importante per la Serbia fu segnato dalle guerre contro l'Impero ottomano (guerre serbo-turche (1876-1878)), che ottennero l'indipendenza e l'annessione della Serbia sud-orientale, riconosciute a livello internazionale.

Opportunità politiche

Dopo l'assassinio del principe Mihailo nel 1868, il vicereame regnò fino al 1872, il principe Milan

Почетна

Краљевина Србија (вишезначна одредница)

Србија (вишезначна одредница)

Србије

Застава

Боже правде

Континент

Европа

Регија

Балкан

Главни град

Београд

Службени језик

српски

Религија

православље

Облик државе

уставна монархија

Милан Обреновић

Александар Обреновић

Петар I Карађорђевић

Милан Пироћанац

Никола Пашић

Законодавна власт

Народна скупштина

Сенат (1901—1903)

Историјско доба

нови век

држава

Тимочка буна

Српско-бугарски рат

Мајски преврат

Царински рат

Први балкански рат

Други балкански рат

Први светски рат

Становништво

Валута

српски динар

Кнежевина Србија

Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца

6. марта

Кнежевина Србија

краљевине

Милан Обреновић

Александра

Намесништво

смена династије превратом

Петар Карађорђевић

турском влашћу

Старе Србије

Балканским ратовима

Други балкански рат

Првог светског рата

1. децембра

прокламовано

Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца

Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба

Војводине

Црне Горе

Српска револуција

Први српски устанак

Други српски устанак

Српски

Османској доминацији

19. века

Другом српском устанку

Османско царство

Кнежевина Србија

Српско-турски ратови (1876—1878)

Берлински конгрес

српско-турски ратови (1876—1878)

Велике силе

Устав Србије из 1869. године

Радикална

Либерална

Напредњачка

Никола Пашић

Јован Ристић

Милутин Гарашанин

Аустроугарску

Аустрофилска

Босне и Херцеговине

Санстефанског мира

Русија

Тајну конвенцију

Устава из 1888.

6. марта

Тимочка буна

зајечарском округу

Народне радикалне странке

Милана Обреновића

изборима 1883

Српско-бугарски рат (1885)

уједињење

Кнежевине Бугарске

Источне Румелије

Берлинског конгреса

Парламентаризам у Краљевини Србији

Устав Србије из 1888. године

Устава 1888

Александра

22. фебруара

6. марта

Јован Ристић

Коста Протић

Јован Белимарковић

сива еминенција

Петроград

Александру Романову

Босне и Херцеговине

Македонији

Косовског боја

манастира Жиче

миропомазан

митрополита Михаила

Милана

Лазаревој цркви

Крушевцу

манастир Љубостињу

Царице Милице

Храма Светог Саве

Врачару

4. јуна

Николе Пашића

Јованом Авакумовићем

9. августа

Александар Обреновић

Географског одељења

1. априла

Драгом Машин

Априлски/Октроисани устав

цензуре

29. маја

Мајски преврат

Петар I Карађорђевић

устав из 1888

Краљ Петар I

Џона Стјуарта Мила

српски језик

Црне руке

регента Александра I Карађорђевића

Драгутина Димитријевића Аписа

Солунским процесом

Комити

Четници

Македонско питање

Српска акција у Македонији

Борба за Македонију

20. века

успешним ратом

старе Србије

Македоније

Косова

зулуме

бегова

Османског царства

бугаризације

Берлинског конгреса

Бугарска егзархијска црква

македонско-једренски комитет

Српско-аустроугарски царински рат

Аустроугарске монархије

12. јануара

Бугарске

21. јула

Анексиона криза

анексијом

Херцеговине

Аустроугарске

Франца Јозефа

5. октобра

Младотурска револуција

Цариграду

Бугарска

Руска Империја

Османско царство

Француска

Уједињено Краљевство

Италија

Црна Гора

Немачко царство

великим силама

Берлинском конгресу

Аустроугарска

Европи

Балкански ратови

Балкану

европских територија

Српска војска

Кратову

Први балкански рат

Балкански савез

Кумановска битка

Лондонски мир (1913)

30. маја

Првог балканског рата

Бугарске

Црне Горе

Османског царства

линије Енос—Мидија

Јадранског мора

Албанија

Рашка област

Санџак

Метохија

Македонији

Вардарска Македонија

Други балкански рат

Брегалничка битка

Букурешки мир 1913.

Бугарске

Црне Горе

Румуније

Турске

Русије

Аустроугарску

Први светски рат

Бугара

Брегалници

Букурешту

10. августа

Други балкански рат

Вардарску Македонију

Егејску Македонију

Добруџу

Једрене

Пиринска Македонија

Стара Србија

Прокламација о присаједињењу 1913.

први оружани сукоб

24. јуна

Александар

Сарајевски атентат

Јулска криза

Јулски ултиматум

28. јуна

Сарајеву

Босни и Херцеговини

Млада Босна

Франца Фердинанда

аустроугарског

Софију Хотек

Атентат

престолонаследника Франца Фердинанда

Први светски рат

Србија у Првом светском рату

Церска битка

Српско-црногорска офанзива у Босну

Битка на Дрини

Колубарска битка

Епидемија пегавог тифуса

Тројна инвазија на Србију

Битка код Мојковца

епидемија пегавог тифуса

Албанска голгота

Злочини аустроугарске и бугарске војске у Србији (1914—1918)

Шуцкори

Топлички устанак

Немачке

Аустроугарске

Бугарске

Албаније

Солунском фронту

Француска

Уједињено Краљевство

Русија

Италија

Сједињене Америчке Државе

Бугарска

Аустроугарска

Велике Мораве

Јужне Мораве

Вардара

фон Макензена

Призреном

Приштином

Елбасан

Ђаковицу

Топлички устанак

Плава гробница

Солунски фронт

Горничевска битка

Освајање Кајмакчалана

Битка на Црној реци

Битка код Доброг Поља

Солунско примирје

Солунски фронт

Савезника

Грчкој

албанске

Струме

Централним силама

велике савезничке офанзиве

српског војничког гробља на Зејтинлику

Солуну

Нишка декларација

Крфска декларација

Београдска војна конвенција

Прводецембарско уједињење

Стварање Југославије

Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи

Новом Саду

Баната, Бачке и Барање

Аустроугарске монархије

Банат, Бачку и Барању

Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи

Буњевца

Словака

Немаца

Хрвата

Подгоричка скупштина

Црне Горе

Првог свјетског рата

Николе I Петровића

Петровић-Његош

Карађорђевића

прокламовано уједињење

Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца

Административна подела Краљевине Србије

општински одбор

општински збор

Државни савет

Ваљевски

Крушевачки

Пиротски

Подунавски

Руднички

Топлички

Црноречки

Нишког округа

Београдски

24. августа

Стара Србија

Косовски

Призренски

Првог светског рата

Лапову

ПТТ музеј у Београду

Историја српских железница

Панта Михајловић

концесију

телефонских

прузи Београд — Ниш

Београда

Милутин Гарашанин

телефонске говорнице

аутомобил

Бошко Радуловић

Будимпеште

Српска краљевска академија

европске

економску

универзитетима

Београд

културних

уметности

Ђура Јакшић

Лаза Костић

Јован Јовановић Змај

Радоје Домановић

Стеван Сремац

Јован Скерлић

Бранислав Нушић

Бора Станковић

Милан Ракић

Владислав Петковић Дис

Јосиф Панчић

Јован Цвијић

Јован Жујовић

Михаило Валтровић

Сима Лозанић

Михаило Петровић Алас

Стојан Новаковић

Слободан Јовановић

Београд

установе

основне

средње школе

гимназије

Универзитет

Београду

Лаза Лазаревић

Војислав Илић

Стеван Сремац

Бранислав Нушић

Урош Предић

Паја Јовановић

Симеон Роксандић

Петар Убавкић

Ђорђе Јовановић

Спорт у Србији

Прво српско велосипедско друштво

Милорад Терзибашић

Олимпијским играма 1896.

Прво српско друштво за игру лоптом

1. маја

Хуга Булија

мотоциклистичке

Српски олимпијски клуб

Србија дебитује на Летњим олимпијским играма 1912.

Српски олимпијски куп

Спољна трговина Кнежевине и Краљевине Србије

Народног музеја у Лесковцу

Народног музеја у Лесковцу

капиталистичке

привреде

рудници

путеви

валуту

Привилегована народна банка

предузећа

Цариградом

Солуном

пољопривредна

трговаца

занатлија

пољопривредна

Крагујевцу

рударство

Балканском полуострво

Панонске низије

С. П. Бошковића

Румуни

Бугари

Јевреји

Арнаути

Мађари

Италијани

Цинцари

Словаци

Хрвати

Пољаци

Словенци

Французи

Енглези

Јермени

православци

мухамеданци

католици

мојсијеве вере

протестанти

Густина насељености

Попис 1900.

Балканских ратова

Београд

Крагујевац

Лесковац

Пожаревац

Скопље

Прилеп

Призрен

Приштина

Нови Пазар

22. фебруара

29. маја

Устав Србије из 1888. године

Владимир Карић

Ђорђевић, Димитрије

Ђорђевић, Димитрије

Ђорђевић, Димитрије

Јовановић, Слободан

Јовановић, Слободан

Јовановић, Слободан

Јовановић, Слободан

Јовановић, Слободан

Јовановић, Слободан

Љушић, Радош

Mitrović, Andrej

Митровић, Андреј

Митровић, Андреј

Митровић, Андреј

Митровић, Андреј

Митровић, Андреј

Mitrović, Andrej

Попов, Чедомир

Попов, Чедомир

Радојевић, Мира

Димић, Љубодраг

Стојанчевић, Владимир

Wayback Machine

Wayback Machine

Wayback Machine