Nazione
Article
May 25, 2022

La Terra è il terzo pianeta in lontananza dal Sole e l'unico pianeta conosciuto nell'universo dove c'è vita. Secondo i calcoli radiometrici e l'opinione che l'intero sistema solare si sia formato in un unico processo, si stima che la Terra si sia formata più di 4,5 miliardi di anni fa, il che è stato determinato determinando l'emivita dell'uranio e del torio. L'emivita di U238 è 4,51 × 109 anni e Th232 è 1,39 × 1010 anni. La gravità terrestre interagisce con altri oggetti nello spazio, in particolare il Sole e la Luna, l'unico satellite naturale della Terra, che ha iniziato a orbitare attorno alla Terra 4,53 miliardi di anni fa. L'azione gravitazionale tra la Terra e la Luna provoca le maree oceaniche, stabilizza l'orientamento della Terra attorno al suo asse e lo rallenta gradualmente. La Terra è il pianeta più denso del sistema solare e il più grande dei quattro pianeti terrestri. La Terra ruota intorno al Sole una volta ogni 365,26 giorni, un periodo noto come anno terrestre. Durante questo periodo, la Terra ruota attorno al proprio asse circa 366,26 volte (che equivale alla cifra di 365,26 giorni solari). L'asse di rotazione della Terra è ad un angolo di arco di 0,397776995 23,439 281 061 ° 23 ° 26 ′ 21,41182 ″ (attualmente in diminuzione a una velocità angolare costante di 0,01305˙ ° 47 ″ per secolo). Una delle conseguenze più importanti di questa pendenza è il cambiamento delle stagioni sulla Terra.La litosfera terrestre è divisa in diverse placche tettoniche rigide che migrano sulla superficie per molti milioni di anni. La Terra è l'unico pianeta del sistema solare in cui l'acqua può sopravvivere allo stato liquido. Circa il 71% della superficie terrestre è coperta da acqua, per lo più oceani. Il restante 29% è la terraferma, costituita da continenti e isole che hanno numerosi laghi, fiumi e altre fonti d'acqua che contribuiscono all'idrosfera. La maggior parte delle regioni polari della Terra sono ricoperte di ghiaccio, compresa la calotta glaciale antartica e il ghiaccio marino artico. L'interno della Terra è attivo con un nucleo interno di ferro solido e un nucleo esterno liquido che genera il campo magnetico terrestre e un mantello convettivo che guida le placche tettoniche. Il campo magnetico, insieme all'atmosfera, protegge dalle radiazioni, dannose per gli esseri viventi che abitano il pianeta. L'atmosfera funge anche da scudo per respingere i meteoroidi più piccoli: passando attraverso l'atmosfera, bruciano prima di raggiungere la superficie terrestre. Durante il primo miliardo di anni
Titoli di articoli correlati
Почетна
Земља (вишезначна одредница)
Епоха
Афел
Перихел
Велика полуоса
Ексцентрицитет
Орбитални период
yr
орбитална брзина
Инклинација
екват.
енк.
Лонгитуда узлазног
чвора
Аргумент перихела
Сателити
Месец
квазисателита
вештачких сателита
радијус
Елиптицитет
обим
Површина
копна
Запремина
Маса
сунчева маса
густина
7000100000000000000♠1 г
инерције
Албедо
Притисак
N2
O2
Аргон
Угљен-диоксид
водене паре
климе
планета
Сунца
свемиру
живот
формирала
времена полураспада
урана
торијума
Гравитација Земље
Месецом
природним сателитом
Гравитационо деловање
плиме и осеке
Сунчевом систему
терестричке планете
година
веку
годишњих доба
Литосфера
тектонских плоча
вода
океанима
континенти
острва
језера
реке
хидросфери
Антарктика
Арктика
магнетно поље Земље
мантл
метеороида
живот се појављивао у океанима
атмосферу
аеробних
анаеробних организама
биодиверзитет
масовним изумирањима
врста
изумрле
Преко 7,6 милијарди људи
биосфере
природних ресурса
друштва
културе
200 суверених држава
Сунчевог система
Сунца
атмосфери
Месец
Марса
свемир
фотосинтезе
Кисеоник
еукариоте
Пангеа
суперконтинент
Родина
Панотију
Пангеу
20. века
Камбријумској експлозији
вишећелијских организама
Камбријумске експлозије
метеорит
диносауруса
сисари
Јован Жујовић
Меркур
Венера
Марс
гасовити џин
Јупитер
терестричка планета
сунчевом систему
Меркуром
Венером
густином
геоид
Монт Еверест
Маријански ров
гвожђа
кисеоника
силицијума
магнезијума
сумпора
никла
калцијума
алуминијума
гвожђе
Земљина атмосфера
Земљина атмосфера
сагоревање
азота
кисеоника
аргона
угљен-диоксида
водене паре
мнв
најгушћи
температура
озон
јоне
поларна светлост
Београд
Сунца
ваздуха
густине
Биосфера
арктичким
антарктичким
екватора
C
О
H
N
минерализује
Хидросфера
Сунчевом систему
Вода
Палеонтолошки
Венере
ултраљубичастог зрачења
водоник
кисеоник
озонски
магнетосфера
јоносферу
минерали
Грађа Земље
спољашња крута кора
Земљин омотач (мантл или плашт)
језгро
литосфера
Земљина кора
Мохоровичићев дисконтинуитет
силицијум
алуминијум
гвожђе
калцијум
натријум
калијум
магнезијум
Стене
гранит
базалта
габра
Магматске стене
магме
Седиментне стене
глина
пешчар
Метаморфне стене
мермер
кречњака
гвожђем
магнезијумом
притисак
Земљине коре
стена
перидотита
еклогита
мантла
густина
гвожђа
никла
силицијума
земљино магнетско поље
геофизика
Литосферна плоча
астеносфери
Афричка плоча
Африка
Антарктичка плоча
Антарктик
Аустралијска плоча
Аустралија
Евроазијска плоча
Азија
Европа
Северноамеричка плоча
Северна Америка
Сибир
Јужноамеричка плоча
Јужна Америка
Тихоокеанска плоча
Велики тихи океан
континенталног шелфа
средњоокеански гребенски
планине
пустиње
геоморфолошки
тектонских покрета
Марсу
Сунца
севера
инклинација
Милутина Миланковића
Миланковићеви циклуси
прецесије
ледених доба
Земљино магнетско поље
дипол
географске ширине
географске дужине
Антарктику
Новог Зеланда
електричну струју
соларних ветрова
набојем
плазми
Поларна светлост
радијације
стерилитета
изумирање
Земљино гравитационо поље
Убрзање
геофизичким
надморске висине
лопте
сила
екватору
географска ширина
Месец
природни сателит
живот
плиме и осеке
фосилна горива
биљака
животиња
угља
петролеја
гаса
метана
биосфера
кисеоник
екосистеми
земљишта
Природне катастрофе
циклони
урагани
тајфуни
земљотресима
цунамијима
вулканским
поплавама
сушама
угљендиоксида
озонске рупе
Арктику
Bibcode
ISBN
ISBN
Wayback Machine
Bibcode
doi
NIST
Bibcode
ISSN
doi
ISBN
ISBN
Bibcode
doi
Bibcode
doi
ISBN
Bibcode
doi
ISBN
ISBN
Bibcode
Bibcode
ISBN
Bibcode
ISSN
PMC
PMID
doi
ISBN
ISBN
doi
doi
PMID
ISBN
PMC
PMID
doi
doi
Wayback Machine
ISBN
Wayback Machine
Wayback Machine
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
Википедијиним