Inghilterra
Article
May 20, 2022

L'Inghilterra è il più grande stato costituente del Regno Unito e comprende le parti centrale e meridionale dell'isola della Gran Bretagna. Copre un'area di 130.395 km2 tra la Scozia a nord, il Galles a ovest, il Mare d'Irlanda a nord-ovest e il Mar Celtico a sud-ovest. È separato dalla parte continentale dell'Europa, alla quale è più vicino di 32 km nell'estremo sud-est, dal Mare del Nord e dalla Manica a est. Con il resto dell'Europa, l'Inghilterra è collegata da un tunnel sottomarino che va sotto il Canale della Manica. Oltre al territorio dell'isola principale, l'Inghilterra conta un centinaio di isole minori, per lo più lungo la costa, le più grandi delle quali sono l'Isola di Wight e l'arcipelago del Mare. Il rilievo dell'Inghilterra nelle parti meridionali e centrali è dominato da colline e pianure, mentre le parti settentrionali un po' più elevate sono dominate dai monti Pennini. Secondo i risultati del censimento del 2011, l'Inghilterra conta poco più di 53 milioni di abitanti, ovvero l'84% della popolazione totale del Regno Unito. La maggiore concentrazione di popolazione è intorno alla capitale Londra, che è anche la capitale del Regno Unito. Londra divenne la capitale dell'Inghilterra nel 1066, quando la capitale fu trasferita da Winchester. Il nome del paese deriva dalla tribù germanica Angli che insieme ad altre tribù germaniche abitarono le isole britanniche durante il V e VI secolo. Sebbene le tracce dell'insediamento risalgano all'età della pietra, il primo stato inglese unito si formò nel X secolo e la sua influenza e il suo potere aumentarono notevolmente durante le Grandi scoperte geografiche nel XV secolo. La rivoluzione industriale che travolse l'Inghilterra durante il XVIII secolo cambiò completamente l'Inghilterra e in seguito la scena economica e politica mondiale.
Origine del nome
Il più antico collegamento con il toponimo moderno Inghilterra è legato alla Germania di Tacito del I secolo, che descrive tutte le tribù germaniche che abitavano l'area a nord dei confini dell'Impero Romano. Sebbene il termine latino England menzionato nell'opera non si riferisse direttamente all'area geografica dell'attuale Inghilterra, ma alla tribù germanica degli inglesi che abitava la penisola di Angelin nella baia di Kiel del Mar Baltico al tempo di Tacito è più strettamente legato alla moderna toponomastica inglese. Gli inglesi lasciarono la loro patria durante il V e VI secolo insieme ad altri g�Titoli di articoli correlati
Почетна
енгл.
конститутивна држава
Уједињеног Краљевства
Велика Британија
Шкотске
Велса
Ирског мора
Келтског мора
Европе
Северним морем
Ламаншем
Вајт
Сили
енглески
Застава
Грб
Dieu et mon droit
срп.
God Save the Queen
Главни град
Лондон
Лондон
Службени језик
енглески
Облик државе
Монарх
Елизабета II
Премијер
Борис Џонсон
Површина
Становништво
2011
густина
БДП
ПКМ
Валута
Фунта стерлинга
GBP
Временска зона
UTC
+0
WET
+1
WEST
Интернет домен
.uk
Позивни број
Пенинске планине
2011
Лондона
1066
Винчестера
германског
Англи
5.
6. века
10. веку
Великих географских открића
15. веку
Индустријска револуција
18. века
Тацитову
1. века
германска племена
Римског царства
латински
Англи
Балтичког мора
5.
6. века
Саси
Фризи
Јити
лат.
Брити
Шкотске
гел.
староенглеске
Англа
897
Велике Британије
1538
Албион
Аристотелових списа
Аристотел
Херкулових стубова
грч.
лат.
Европе
клифови
Довера
Бели клифови Довера
Горди Албион
фудбалску репрезентацију Енглеске
Артуру
велш.
велшког
енгл.
Географија Енглеске
Шкотском
Велсом
Ирским морем
Северним морем
Ламаншу
Стоунхенџ
неолитски
леденог доба
Британских острва
Сјеверног мора
Стоунхеџу
Келта
800. п. н. е.
Њемачкој
Европе
Галију
Гај Јулије Цезар
Келтима
Британије
55. п. н. е.
54. п. н. е.
Будика
Римског царства
43
Клаудије
римски
Будика
5. века
Римљани
Римљани
Лондона
Линколна
Јорка
Хадријан
122
Тајн (река)
Хадријанов зид
"варварских народа“
Пикта
Шкотске
Англа
Јита
Саса
Њемачке
Данске
367
Теодосије
Хонорија
археолошких
5.
7. века
6. века
Англи
Саси
Хришћанство
Гргур Велики
597
Кентербери
Кента
664
надбискупом Кентерберија
9. века
Нортамбрија
Мерша
Викинга
Данаца
Норвежана
Швеђана
789
794
Данци
878
Алфред Велики
Алфредом Великим
Алфредови
Едвард I Старији
Етелстан Сјајни
980
1016
Кнута Великог
Едмунда III
краљевске лозе Весекс
Едвардом III Исповједником
1042
таписерија из Бајеа
1070
1077
Едварда III Исповједника
1066
Виљем
нормандијски
Годвина од Весекса
Харолд
инвазију Енглеске
бици код Хејстингса
Англосасима
француски језик
Нормана
феудализма
француског језика
норманске
1154
грађанском рату
Стефана
Хенрија II
династије Анжу-Плантагенет
12.
13. века
феудална
норманска
новцу
Ричарда Лављег Срца
Јована Без Земље
Француској
Јован
Велику повељу слобода
уставним
грађанска права
Хенрија III
Едварда I
Велс
1284
14. век
Стогодишњег рата
куге
Хенри V
бици код Ажинкура
Капет
Едвард III
1337
Стогодишњи рат
Слија
1340
Кресија
1346
Калеа
Француске
1360
1375
Бордоа
Бајона
Бреста
куга
1348
Европе
1361
1369
1374
1415
1420
Хенри V
Стогодишњем рату
Париза
споразум из Троа
француског
Шарла VI
Хенрија VI
Француска
грађански рат
Ратовима двеју ружа
Јорк
Ланкастер
1461
Тјудор
1485
бици код Босворта
Хенријем VII
средњег вијека
Хенри VIII
Хенрија VIII
Католичке цркве
папом
Англиканску цркву
Едварда VI
протестантизму
Томас Кранмер
католички
вјерски
протестантске
главном граду
Лондону
Парламент
Влада Уједињеног Краљевства
Грб Енглеске
Застава Енглеске
застава
Крст светог Ђорђа
енгл.
Грб Енглеске
хералдички
Тјудорска ружа
Престон
Ланкашир
енгл.
грофовија
средњег века
20. века
1965
Шири Лондон
Ратланд
Вестморланд
1986
Херефорд
Стокпорт
Лондон
Бирмингем
Лидс
Шефилд
Бредфорд
Ливерпул
Манчестер
Бристол
Вејкфилд
Дадли
Виган
Ковентри
Донкастер
Сандерленд
Лестер
Нотингем
Болтон
Њукасл
Ротерам
Кингстон
Плимут
Вулверхемптон
Дарби
Барнсли
Саутхемптон
Олдам
Солфорд
фудбал
хокеј
бокс
рагби
крикет
тенис
голф
Енглеска
првак света у фудбалу 1966. године
Премијер лига
Фудбалски клуб Шефилд
1857
рагби 13
рагби 15
Енглеска
првак света у рагбију 2003. године
Вимблдон
снукер
јахање коња
веслање
пикадо
Oxford English Dictionary
Oxford English Dictionary
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
OCLC
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
Encyclopædia Britannica
ISBN
Encyclopædia Britannica
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
Pevsner, Nikolaus
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
OCLC
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
ISBN
Википедијиним
OpenStreetMap